На основу структуре, они су првенствено класификовани на мотоцикле са бочним приколицама (познати и као „бочни-хакови“), конвенционалне три-колице (са једним точком напред и два позади) и трицикле за вожњу уназад (са два точка напред и једним позади). У зависности од намене, могу се категорисати на возила за старије особе (првенствено за личну мобилност), теретна троточка-(првенствено за превоз терета) и путничка троточка-(првенствено за превоз путника). На основу извора напајања деле се на моделе мотора са унутрашњим сагоревањем и електричне моделе.
Према националним стандардима, мопед са три-мопеда је дефинисан као мотоцикл са три-точка са запремином мотора не већом од 50цц и максималном пројектованом брзином која не прелази 40 км/х (класификован као категорија Л2). Електрични троточкаши- са брзинама између 25 км/х и 50 км/х се класификују као електрични мопеди; сматрају се моторним возилима и морају да имају регистарску таблицу са белим знаковима на плавој позадини („плава таблица“). Од возача се тражи да поседују возачку дозволу класе Ф, Е или Д. Ова возила су дизајнирана за једну{11}}особну употребу, а превоз путника је строго забрањен. За управљање мопедом са три{13}}котача потребна је одговарајућа возачка дозвола.